Реакција Асоцијације центара за породични смештај и усвојење на негативну слику медија о хранитељству

Након реакције Асоцијације центара за социјални рад, сматрамо својом обавезом и дужношћу да се придружимо колегама, јер заједно са њима, готово сваког дана, делимо муке, проблеме и трагедије наших корисника, а врло често у немогућим ситуацијама и условима, не чекајући и не очекујући помоћ других система, тражимо и изналазимо решења.

Нажалост, запослени у социјалној заштити постали су жртве медијске хајке и незапамћене негативне кампање, која траје уназад неколико година. Овај континуирани медијски напад није погодио само струку, већ цео систем социјалне заштите и самим тим, нанео је ненадокнадиву штету нашем раду, професионалном идентитету, хранитељским породицама, а пре свега корисницима којима је наша подршка неопходна. Након свих увреда на рачун стручних радника, од тога да смо крадљивци деце, недовољно стручни, неетични,  нерадници,  али и на рачун хранитеља, да су профитери и злостављачи деце, поставља се питање, како да радимо на односу поверења, како да организујемо помоћ и подршку онима којима је неопходна, уколико се у јавности настави са оваквом кампањом. Вођење неафирмативне приче додатно врши притисак и дефокусира јавно мњење са истине и тачних чињеница, на сензационалистичке вести које углавном нису утемељене у реалности.

Сваки поступак породичноправне заштите детета искључује јавност, све чињенице из поступка хранитељства дефинишу се као службена  тајна  коју  морају чувати сви актери у заштити конкретног детета. Међутим, док стручни радници штите интерес детета и поштују актуелне законе, од Закона о социјалној заштити, Породичног закона,  до Закона о заштити података о личности, јавност под утицајем различитих медија, ствара негативну слику о нама.  Једног дана ће и та деца одрасти и сазрети, зашто своје име и имена чланова породице да проналазе по новинским чланцима и другим медијима.

Имамо сензацију, а да ли имамо истину?!

Када је у нашој земљи почео процес деинституционализације, настојали смо и успели у томе, да организујемо различите видове алтернативне бриге и што већи број деце изместимо из институција и сместимо их у мање рестриктивно окружење. Данас у институцијама на смештају има око 650 деце, а у алтернативној бризи око 6000.  Центри за породични смештај су постали значајан ресурс у организованој друштвеној бризи о деци. Хранитељство обезбеђује детету адекватан раст и развој у складу са његовим потребама, индивидуалним карактеристикама, као и безбедно, сигурно, стимулативно, породично окружење, које је неопходно за одрастање сваког детета. Живот у хранитељској породици утиче на већу емоционалну сигурност, јача осећај личне вредности, а уједно дете учи моделу породичног живота.  Хранитељска породица мора да преузме бригу о детету са свим његовим тешкоћама у функционисању и проблемима. Мора да има капацитет за емоционалну размену и да разуме његове проблеме у емоционалном развоју, да има стрпљење и да има знање и вештине да изађе на крај са свим његовим тешкоћама на путу одрастања.

У јавности се врло често пласира информација да је сиромаштво једини разлог измештања деце из биолошке породице. Истина је да сиромаштво често прати дисфункционалност породице, али никада није једини разлог њиховог измештања. Подаци говоре да су следећи разлози најчешћи: грубо занемаривање базичних потреба детета, различити облици насиља, спреченост родитеља да обавља родитељско право због проблема са менталним здрављем или због других болести, одсуство родитеља у дужем временском периоду и смрт родитеља.

А ко су хранитељи?

Хранитељске породице преузимају бригу о деци преплављеној траумама, која на својим нејаким плећима носе страшна животна искуства, деци остављеној у породилишту, са комплексним и бројним здравственим проблемима, деци која се већ по рођењу “скидају“ са опијата, жртвама насиља, злостављања и запостављања.  Њихова хранитељска улога носи са собом бројне непроспаване ноћи, огромну одговорност, ангажман без одмора и боловања. Нажалост, у медијима су постали профитери,  због накнаде коју добијају.

Веома је важна и чињеница да је међу хранитељима преко 30% сродника, пре свега бака и дека,  који немају накнаду за рад јер имају обавезу издржавања према Породичном закону. Да ли су и они профитери?

Док се у већини земаља у свету, добро осмишљеним кампањама за хранитељство, анимирају грађани и потенцијални кандидати, код нас је заинтересованост грађана опала за око 30% у односу на ранији период, управо због континуиране негативне кампање. Све наведено допринело је недостатку ресурса и капацитета за смештај деце.

Из свега наведеног можемо закључити  да медији могу имати значајан  утицај на унапређење квалитета бриге о деци, али искључиво у оквирима истраживачког и објективног новинарства. Приче и филмови о породицама и деци која су из различитих разлога у систему социјалне заштите, не смеју бити материјал за сензације. 

АСОЦИЈАЦИЈА ЦЕНТАРА ЗА ПОРОДИЧНИ СМЕШТАЈ И УСВОЈЕЊЕ